Zakon o radu br. 03/L-212 definiše radno vreme kao vremenski period tokom kojeg zaposleni obavlja posao ili usluge u korist poslodavca.
Prema zakonu, postoje ograničenja koliko zaposleni može da radi tokom nedelje.
Puno radno vreme je četrdeset (40) sati nedeljno, osim ako zakonom nije drugačije određeno.
Puno radno vreme za zaposlenog koji je mlađi od osamnaest (18) godina ne može biti duže od trideset (30) sati nedeljno.
Radno vreme između 22:00 i 6:00 časova računa se kao noćni rad; ako je rad organizovan u smenama, potrebno je obezbediti smene tako da zaposleni ne radi noću neprekidno duže od jedne (1) radne nedelje.
U slučajevima kada se, uprkos primeni zaštitnih mera, radnik ne može zaštititi od štetnih uticaja po njegovo zdravlje, primenjuje se skraćeno radno vreme, koje se može smanjiti najviše na dvadeset (20) sati nedeljno, za poslove sa visokim stepenom rizika.
Ako se radi duže od radnog vremena (prekovremeni rad), onda je, prema zakonu, dozvoljeno najviše osam (8) sati nedeljno. Ovo se ne odnosi na zaposlene mlađe od osamnaest (18) godina, kao ni na zaposlene tokom trudnoće i samohrane roditelje sa decom mlađom od tri (3) godine ili sa decom sa invaliditetom; poslodavac ne može produžiti radno vreme.
Pogledajte šablone za radno vreme ispod:
