Da li mislite da su ova pitanja previše jednostavna i da je odgovor jasan?
Mnogi ljudi bezbednost i zaštitu zdravlja na radu smatraju samo prevencijom od nesreća i profesionalnih bolesti. Fraza „zdravlje i bezbednost na radu“ se smatra sveobuhvatnom zaštitom zaposlenih na radu, uključujući dobrobit i blagostanje na radu; uzimajući u obzir, pored sprečavanja nesreća i tehničke bezbednosti, i zadovoljavajuće uslove rada, dobre radne odnose, socijalnu sigurnost zaposlenih, promociju zdravlja, psihosocijalne faktore, zaštitu od stresa, nasilja itd.
Ovaj pristup i radnu kulturu podržava i zakonodavstvo, kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou. Direktive EU i konvencije MOR-a naglašavaju zaštitu zaposlenih u svim aspektima rada, uključujući odgovarajuće uslove rada. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na Kosovu takođe opisuje obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada u svim aspektima rada. Zaštita radnika takođe uključuje aspekte obuhvaćene Zakonom o radu – kao što su: ugovori o radu, radno vreme, pauze na radu, antidiskriminacija, socijalna prava, kompenzacije itd.
Pored toga, „bezbednost i zaštitu zdravlja na radu“ treba shvatiti kao dinamičan i evoluirajući proces. Ključna direktiva EU o bezbednosti i zdravlju na radu (89/391/EEZ) nosi naslov – „mere za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja…“. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu na Kosovu u članu 1 navodi: „Svrha ovog zakona je da utvrdi mere za poboljšanje nivoa bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu.“
Aspekti bezbednosti i zdravlja na radu:
Principi prevencije
Prevencija znači preduzimanje preventivnih mera kako bi se izbegle negativne posledice. Ona uključuje sposobnost prepoznavanja šta nije u redu, šta može prouzrokovati štetu ljudima, šta je opasnost, šta je rizik i šta može pomoći. To je sposobnost predviđanja i spremnosti za praćenje određenih preventivnih koraka.
Opšti principi prevencije [Član 7(1) Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu]:
izbegavanje rizika;
procena neizbežnih rizika;
suzbijanje rizika na izvoru;
prevazilaženje uzroka rizika;
prilagođavanje rada pojedincu, posebno u odnosu na karakteristike radnog mesta i radnog okruženja;
izbor opreme, metoda rada i procesa rada, kako bi se olakšao monoton rad i smanjio njegov uticaj na zdravlje;
prilagođavanje tehničkom napretku;
zamena opasnih uslova neopasnim ili manje opasnim uslovima;
razvoj sveobuhvatne preventivne politike koja se bavi tehnologijom, organizacijom rada, uslovima rada, društvenim odnosima i uticajem faktora vezanih za radnu sredinu;
davanje prioriteta kolektivnoj bezbednosti u odnosu na individualnu bezbednost;
obezbeđivanje odgovarajućih uputstava za bezbedan i zdrav rad za zaposlenog i postavljanje istih na vidljiva mesta i na jeziku koji zaposleni razume.